Povratak na Slaviju: Veliki studentski protest u Beogradu

 

„Slavija za nas ima veliki simbolički značaj”, kaže Anja Despotović, studentkinja Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Na beogradski trg stizali su ljudi sa svih strana, 23. maj 2026.

Od Slavije do Slavije.

Od više desetina hiljada ljudi koji su u decembru 2024. u tišini držali upaljena svetla na telefonima, a potom i masovnog protesta 15. marta 2025, kada je misteriozan zvuk prekinuo tišinu i izazvao paniku među okupljenima, do sukoba policije i demonstranata 28. juna 2025. godine – studentski protest se ponovo vratio na isto mesto.

Iako je protest sa sloganom „Ti i ja, Slavija, jer studenti pobeđuju“, zakazan za 18 sati 23. maja, znatno ranije ljudi su se okupljali širom Beograda i počeli da pristižu na trg.

Dok su hiljade ljudi ispunjavale Slaviju i okolne ulice, na bini su se smenjivali govornici koji su govorili o pravosuđu, istoriji, ali i korupciji, što je deo studentskog programa.

„Slavija za nas ima veliki simbolički značaj, jer su tu održani neki naši izuzetno važni skupovi koji su obično predstavljali početak nove faze borbe”, kaže Anja Despotović, studentkinja Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Tokom godinu i po dana koliko traje studentski bunt u Srbiji, a počeo je posle pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, prošao je različite faze.

Blokade fakulteta zamenile su višednevne šetnje, marševi ka drugim gradovima, akcije prikupljanja potpisa, ali i otvoreni zahtevi za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i formiranje studentske izborne liste.

„Protest na Slaviji je ukrupnjavanje kampanje studentske liste za predstojeće izbore”, kaže Amar Ličina, student Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP).

„U ovom trenutku imamo neku vrstu obećanja da će izbora biti, ali i jednu čudnu vrstu neizvesnosti oko toga kada će oni zapravo biti raspisani i održani”, dodaje on za BBC na srpskom.

Predsednik Aleksandar Vučić je dosad mnogo puta najavio izbore za ovu godinu, ali nisu formalno raspisani.

Mogli bi da budu održani u periodu od septembra do novembra, rekao je Vučić.

Proteste je nazvao neprijavljenim, „kriminalnim skupovima”.

„Zauzimaju naše puteve, naše auto-puteve, naše ulice. Nasiljem se bave sve vreme”.

Srpska napredna stranka, čiji je Vučić formalno član, najavila je skup u centru Beograda 26. do 29. juna.

Šta se dešavalo u Beogradu?

Trojanski konj na točkovima sa porukom ‘studenti pobeđuju’

Slično kao i prethodnih puta, u danu protesta obustavljen je železnički saobraćaj u čitavoj zemlji,najpre bez posebnog obrazloženja, ali je kasnije dodato da je reč o anonimnim dojavama o bombama.

Ipak, ljudi su se satima pripremali i peške stigli na Slaviju iz raznih delova grada – od Zemuna do Autokomande.

Penzionerka Dobrila Petrović donela je već oko 14 sati roze majicu na skup kod Pravnog fakulteta i na ulici joj je odštampana poruka studenti pobeđuju.

„Od 1968. se borim za slobodu u mojoj Srbiji i nadam se da ću da dočekam“, kaže 74-godišnjakinja za BBC na srpskom.

Dobrila Petrović decenijama se nada slobodi

Na štandu s natpisom Pitaj studenta deli se materijal o idejama šta studenti predlažu za obrazovanje, radnička prava, zdravstvo i kontrolu izbora, ali bez mnogo konkretnih rešenja.

Za pultom je maturant Nemanja Milašinović iz grupe Studenti u svakom selu, koji kaže da su obišli veliki broj domaćinstava po Srbiji i nastavljaju sa tom akcijom.

„Uveliko radimo na programu Studentske liste koja će biti objavljena, kako bismo predstavili sve ono što godinu i po dana tražimo na ulici.

„Nije nam u prvom planu da mi dođemo na vlast, nego da borbom sistemski nešto promenimo u ovoj državi“, kaže Milašinović za BBC na srpskom.

Mesecima su na osmišljavanju rešenja predano radili, ali ono što je prethodno objavljeno je samo „vrh ledenog brega”, objašnjava Despotović.

Maturant Nemanja Milašinović želi da se bavi politikom, ali posle studija

Uz taktove narodne muzike istovremeno se okupila i grupa ljudi oko i unutar Pionirskog parka, gde mesecima borave pristalice vladajuće stranke.

Pristizali su i autobusi.

Policija u punoj opremi je oko ograđenog prostora u blizini Predsedništva Srbije, nekoliko vozila je raspoređeno i iza Narodne skupštine.

Davud Delimeđac, student Fakulteta političkih nauka, učestvuje u protestima od početka – novembra 2024. godine.

Veruje da ga je sve što se događalo promenilo.

„Možda najvažniji efekat je upravo stvaranje osećaja solidarnosti među ljudima koji dolaze iz potpuno različitih društvenih i političkih pozadina”, kaže on za BBC na srpskom.

Ne očekuje da jedan protest proizvede „politički prelom, ali može da pokaže da mobilizacija nije oslabila uprkos pritiscima i zamoru.”

Studentkinja Despotović veruje da broj ljudi na protestima više nije toliko bitan.

„Svesni smo i toga da ljudi koji nas podržavaju više ne osećaju potrebu da izlaze na skupove i čekaju trenutak kada će moći konkretnije da se angažuju.

„Faza prebrojavanja je odavno prošla i to je ključna razlika u odnosu na prethodne skupove – mi sada znamo da smo najjači politički akter u zemlji”, kaže Despotović.

Program studenata za različite oblasti

Kosovo – jedna od tema

Sredinom maja studenti su na zvaničnim profilima na društvenim mrežama objavili i Memorandum o Kosovu i Metohiji.

Pozivajući se na Preambulu Ustava Srbije, poručili su da je Kosovo njen „neotuđivi i sastavni deo”.

„Ova činjenica nije samo ustavna kategorija, već istorijski i moralni imperativ koji ne podleže pregovorima o suštini.”

Očuvanje takvog poretka „temelj je opstanka srpske države i zalog pravednog mira u regionu”, piše u tekstu, koji je naišao na brojne kritike.

Pojedini su ga poredili sa nacrtom Memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti iz osamdesetih.

„Memorandumski dokument izašao je dan pošto je u Kragujevcu održana tribina o tome i mi smo svesno odlučili da objavimo zaključke s tribine, jer sve što radimo, radimo transparentno.

„Zaista razgovaramo sa ljudima o svemu i u velikoj meri pratimo ono što oni u datom trenutku žele da čuju i o čemu žele da razgovaramo, tako da je i Kosovo jedna od tema”, objašnjava Anja Despotović.

Sličnog je uverenja i Amar Ličina.

„Možemo imati različita individualna tumačenja o tome da li je narativ tog memoranduma desničarski ili nije, odnosno nacionalistički ili nije, ali mislim da je u ovom trenutku mnogo važnije da budemo koncentrisani na zajedništvo”, zaključuje on.

Kosovo je decenijama tačka sporenja i važno političko pitanje, koje su obeležili sukobi krajem devedesetih albanskih pobunjenika i srpskih bezbednosnih snaga u kojima je poginulo više od 13.000 ljudi.

Posle tromesečnog NATO bombardovanja, juna 1999. sa Kosova se povlače vojska Srbije i policija.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, što su odmah priznale neke od najmoćnijih zemalja sveta, ali ne i Srbija.

Beograd i Priština vode pregovore o normalizaciji odnosa pod okriljem Evropske unije, ali već godinama nema mnogo pomaka.

Pogledajte video: Kosovo – konflikt koji ne prestaje

‘Entuzijazam je opao’

Iako je jedan od glavnih slogana ‘studenti pobeđuju’, ima i onih koji na proteste gledaju drugačije, posle višemesečne političke borbe.

„Verujem da su se svi pomalo umorili i da je entuzijazam sa početka opao”, kaže Aleksa Durković, student Filološkog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Slično razmišlja i Andrija Pećić, student Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu, iako ide na protest.

Prekretnica za njega bio je 15. mart, kada je, kako opisuje, „delovalo kao da se skupilo pola države”.

„Tada je postojao osećaj da će se nešto zaista promeniti, ali posle toga je sve nekako splasnulo i ljudi su izgubili nadu”, kaže on.

„Protesti danas mnogima više ne deluju kao ozbiljan politički pritisak, već kao rutina ili društveno okupljanje.

„Ljudi još izlaze na ulice, ali imam utisak da više ni sami ne znaju šta očekuju i šta bi konkretno trebalo da se promeni, ali i dalje sam optimističan”, zaključuje.