Draško Stanivuković: od „lica promjene“ do političkog balona koji se ispuhuje
Draško Stanivuković više ne gubi samo političke poene — on gubi smisao sopstvene političke priče.
Ono što je nekada predstavljano kao borba protiv režima, danas se ogolilo kao projekat lične promocije, površnog aktivizma i beskonačnog marketinga bez pokrića.
Godinama je živio od jednog jedinog kapitala: razočaranja opozicionih birača i političke smrti SDS-a u Banjoj Luci. Nije pobijedio zato što je bio izuzetan, već zato što alternative nije bilo. Svi glasovi protiv režima gurnuti su u jedan koš — PDP i Draško. Taj monopol je sada pukao.
Jer kada se reflektori ugase, ostaje pitanje: šta je stvarno urađeno?
Nema sistemskih promjena. Nema ozbiljne borbe protiv kriminala. Nema rezova. Ima samo spin, video-klipovi, emotivne poruke i stalna gluma političkog mučenika.
A onda su došle afere. Jedna po jedna. I svaki put isto: negiranje, relativizacija, prebacivanje krivice, buka. Kritičari tvrde da se upravo u tim trenucima pokazalo da iza parole „pravda“ ne stoji ni plan ni hrabrost, već gola politička računica. Borba protiv kriminala je postala dekor, a ne suština.
U tom vakuumu pojavio se Branko Blanuša — bez galame, bez narcisoidnih nastupa, bez potrebe da svakodnevno dokazuje da je „poseban“. I to je bilo dovoljno. Jer nakon godina političkog cirkusa, normalnost je postala radikalna opcija.
Stanivukovićev odgovor? Panika. Napadi. Nervozni istupi. Agresija prema svakome ko mu ospori lidersku poziciju u opoziciji. Čovjek koji je do juče pričao o demokratiji danas ne može da podnese činjenicu da više nije jedini.
Njegova politika se svela na jedno: ako nisam ja, onda niko. Ali opozicioni birači su jasno poručili — dosta je bilo. Dosta je lažnih revolucija, lažnih neprijatelja i lažnog morala.
Banja Luka ne traži influensera. Traži lidera.
Ne traži predstavu. Traži odgovornost.
Ne traži još jedan video. Traži rezultate.
I zato je Draško Stanivuković danas ono čega se najviše plašio da postane: još jedan potrošeni politički proizvod, bez kredibiliteta i bez kontrole nad sopstvenim biračima.
