Jedna od neverovatnih floskula Grada Banje Luke je: „Aerodrom Banja Luka ne spada pod Banju Luku nego je to aerodrom Laktaša“. Megaglupost. Pa to je kao da Aerodrom u Zagrebu tvrdi da nije zagrebački nego velikogorički, da Ljubljana nije ljubljanska nego brnička, da Rijeka pripada Omišlju, Zadar Zemuniku, Dubrovnik Ćilipima ili Cavtatu, Pula Ližnjanu, Osijek Klisi, Tuzla Žeravicama, Priština Slatini, Skoplje Petrovcu…

I to je onda odličan izgovor da Grad Banja Luka ne finansira svoj aerodrom. Totalni i apsolutni nonsens. Tu moramo biti pošteni i reći da Grad Banja Luka plaća plate i doprinose za nekih 22 vatrogasca koji su stacionirani na Aerodromu. To nije mali novac, govorimo o nekih 250.000 EUR godišnje za njihove plate i doprinose. No ipak, to je tek kap u moru potreba Aerodroma. Aerodrom je prezadužen, što su mu napravili direktori iz vremena dok nije imao putnika. Govorimo o 7 miliona EUR, što je bitno više od godišnjeg budžeta Aerodroma. Aerodrom treba obnoviti poletno-sletnu stazu, stajanku i rulnicu, što će koštati preko 10 miliona EUR. Aerodromu hitno treba proširenje terminala i stajanke, kao i treće parkiralište, te proširenje prilaznog puta. To košta enormno mnogo novca koji Aerodrom nema. A uz to se više doslovno nema gde širiti. Čak ni Wizz Air, koji je razmatrao bazu u Banjoj Luci, to ne može da uradi jer Aerodrom doslovno nema infrastrukturu za tako nešto.

Konačno, Aerodromu treba bar 1,5 miliona EUR za subvencionisanje novih linija. Toliki ili čak i znatno veći novac danas dobijaju Tuzla, Mostar i Sarajevo. I kako onda Banja Luka može biti konkurentna tim aerodromima ako ona jedina u BiH taj novac ne dobija? I onda je jasno da će Wizz Air, AJet i Pegasus otvarati linije u Tuzli, gde dobijaju novac, a ne u Banjoj Luci, da će Eurowings otvarati linije u Mostaru, Ryanair, Eurowings, Pegasus i drugi u Sarajevu, umesto u Banjoj Luci.

Zamaaero je pre nekih godinu dana napravio projekat finansiranja Aerodroma od strane lokalne zajednice. Zamaaero je napisao elaborat za Banju Luku u kojem je predložio da Banja Luka napravi model kakav ima Hrvatska, tj. da 50% finansiranja preuzme Republika Srpska (milion EUR), a deo lokalna zajednica. Ovakav model nema nijedan drugi aerodrom, niti država u regionu osim Hrvatske.

Naime, intencija je da se opštinama pojasni da preko Aerodroma većinom (i preko 80%) dolazi dijaspora. Dijaspora koja nema vezu dolazi jednom u dve godine. Ona gubi dodir sa maticom. Dijaspora koja ima jeftinu i dobru avionsku vezu dolazi bar tri puta godišnje (Uskrs, godišnji odmor, Božić), dolazi na svetkovine (krštenja, venčanja, sahrane, slave…), a mnogi dolaze i češće (pa i 10 puta godišnje). Prisetiću se izjave jednog mlađeg člana dijaspore koji je rekao da odlazi u Prištinu svaki drugi vikend u petak popodne i vraća se u ponedeljak ujutro, jer tako štedi novac, pošto u ta tri dana potroši u Prištini daleko manje. Takva dijaspora dolazi kući i zato da obavi jeftine medicinske intervencije, da ide kod jeftinog frizera, zubara, kozmetičara, da uradi nokte, plastičnu hirurgiju, da zadovolji kulturne i društvene potrebe, kao i druge usluge, da se sastane sa rodbinom i prijateljima, da iz kuće ponese nešto poljoprivrednih proizvoda, da kupi jeftinu prehranu i proizvode kojih nema u inostranstvu (rakiju, domaću šunku, kobasice, čvarke, slaninu, kafu)… U Hrvatskoj je postalo pravilo da muškarci koji imaju rodbinu u Hrvatskoj dolaze kući avionima svakog meseca (neki i dva puta mesečno), a dijaspora koja je otišla kao cela porodica dolazi kući bar 5–6 puta godišnje.

Ta dijaspora izuzetno mnogo troši na restorane, kafiće i uslužne delatnosti, pošto je opšte poznato da se dijaspora, koja izuzetno skromno i štedljivo živi u inostranstvu, raskalaši i obilno troši kada dođe kući. Dijaspora će uređivati kuću svoje dedovine ili kupiti neku kuću i ulagati novac u nju. Takvoj dijaspori je jeftinije da dođe na 2–3 dana i, čak i kada plati avionsku kartu, još uvek štedi na uslugama i robi. Nije malo ljudi koji tako redovno funkcionišu. Imam bivšu mažoretkinju koja se udala u Nemačku i koja to radi svakog meseca, nekoliko mojih prijatelja i poznanika koji putuju kući porodici svake dve nedelje, jednog avio-mehaničara koji radi u inostranstvu i kući porodici dolazi svake dve–tri nedelje, drugog mehaničara koji dolazi iz Saudijske Arabije jednom mesečno. Ta dijaspora svaki put kada dođe ostavi 1.000 i više EUR kod kuće. Novac koji ostaje lokalnoj zajednici.

Dijaspora koja tako dolazi kući više puta godišnje ostaje povezana sa maticom; ona će nakon radnog veka ili posle nekoliko godina u inostranstvu napraviti kuću u matici i vratiti se sa značajnim sredstvima (u penziji ili sa ciljem da pokrene neki manji biznis kod kuće). A ako lokalna zajednica uprihodi taj novac, onda je logično da i uloži nešto u otvaranje novih linija i povećanje frekvencija. Ako bude linija – biće daleko više dijaspore – dijaspora će ostavljati daleko više novca – lokalna zajednica će profitirati.

Konačno, ako postoje veze, biće i daleko više turista u Republici Srpskoj, posebno u Banjoj Luci. Turisti troše veoma mnogo novca. Republici Srpskoj je svakako u interesu da značajno poveća broj turista. Takođe, takve linije će pogodovati i lokalnim privrednicima koji će tada moći više da putuju, a isto će značiti i dolazak više predstavništava i kompanija u Banju Luku i Republiku Srpsku. A to je već ozbiljan novac. Na kraju, to će pogodovati i lokalnim političarima, birokratiji, sportistima, estradi, naučnicima, kulturnim radnicima, obrazovnom kadru (posebno visokoškolskom), verskim službenicima, kao i lokalnom stanovništvu koje će moći znatno više da putuje, kako turistički, tako i u posetu rodbini i prijateljima.

Opštine koje gravitiraju Banjoj Luci su iz regije Banja Luka, regije Prijedor i regije Doboj. Ove opštine imaju 754.000 stanovnika. Smatram da bi svaka opština trebalo da plati 1 EUR po svakom stanovniku opštine, a da bi Banja Luka trebalo da plati duplo, jer je daleko najveći broj putnika vezan za Banju Luku, kao i Laktaši duplo, jer je aerodrom na njihovoj teritoriji i oni od njega zarađuju kroz poreze, taksi-prevoz, usluge uz aerodrom… Stoga bi finansiranje drugog miliona trebalo da bude na lokalnoj zajednici po sledećem ključu:

I tako bi se vrlo jednostavno mogao skupiti milion EUR za finansiranje novih linija i frekvencija. Taj novac svaka opština može veoma lako da izdvoji i to je finansijski neće značajno opteretiti. Projekat ima i te kako smisla. Još samo da se obiđu sve opštine i da ih se ubedi da je to u njihovom interesu.

Zamaaero