Odlazak patrijarha Porfirija u Moskvu i razgovor sa Putinom, na mrežama je ponovo stavio u centar pažnje patrijarha Pavla i njegov skroman način života.

Na X (Twitteru) ovih dana kruži fotografija iznošenih, skromnih cipela Patrijarha Pavla, nekadašnjeg poglavara Srpske pravoslavne crkve, čoveka koji je svojim tihim hodom govorio više od mnogih govora.

Fotografija je postala viralna – ne samo zbog poruke skromnosti, već i kao reakcija na aktuelni nastup Patrijarha Porfirija u Moskvi, gde se sastao sa Vladimirom Putinom i izjavio da je u Srbiji na delu obojena revolucija, sa mirisom zapada.

Internet je, naravno, reagovao – i to ne tiho.

U moru komentara, citata i kolutanja očima, slika obuće Patrijarha Pavla ponovo je isplivala, ovog puta ne kao nostalgična uspomena, već kao svojevrsni digitalni protest, tihi mim koji govori dovoljno glasno: „Gde ste krenuli, kad znamo odakle smo pošli?“

Jer Pavle nije sedeo sa predsednicima, već sa studentima.

Bio je uz njih u zimu ’96/97, kada su protestovali protiv izborne krađe. Hodao je pored njih, sam, bez pratnje, bez pompe. Njegove poruke nisu se prelamale kroz ideologije i geopolitičke signale, već su bile jednostavne – hrišćanske.

Kada je govorio, ljudi su slušali jer je iza reči stajao život koji ih potvrđuje. A iza njegovih cipela – kilometrima iznošenih – stajalo je uverenje da crkva treba da bude sa narodom, ne iznad njega.

U trenutku kada se iz vrha crkve čuju poruke koje više liče na spinove nego na duhovno vođstvo, logično je da se ljudi vraćaju slici onoga kome su verovali. I to ne slučajno – vraćaju se ikonografski.

Jer cipele Patrijarha Pavla danas nisu samo obuća – one su podsetnik da svetost ne ide u protokol, već u jednostavnost. I da autoritet ne dolazi sa pozornice, već sa trotoara, među ljudima.

Možda zato ta fotografija ovih dana nosi više težine nego čitavo jedno sabranje. I možda, više nego ikad, deluje kao pitanje upućeno svima: U čijim cipelama zapravo želimo da hodamo?