Ko kontroliše ogroman novac građana Srbije “parkiran” u Banjaluci? Telekom Srbija- Mtel je organizovan kao privatna firma, gde rođaci i kumovi raspolažu, enormnim sumama za koji često osnivači akcionari ove državne svojine Srbije nisu ni upoznati šta se sa njim radi!

Sjedište Mtel-a nalazi se u Banjaluci, i to je preduzeće u vlasništvu Telekoma Srbija koje služi da se novac ispumpan iz Srbije ili zarađen iz Austrije i Evrope preko poćerke firme Mtel Austrija (vlasnici 59% Telekom Srbija i 41% Mtel Banjaluka) ili preko Mtel Crna Gora, koristi za potrebe “države” po direktivi iz kabineta Aleksandra Vučića!

Jelena Trivan FOTO: Promo/M:tel

Kako naš izvor kaže, taj novac služi za finansiranje “operacija” preko Drine i u Crnoj Gori. Njime se, kako su nam rekli, plaćaju pojedinci i privatizuju mediji, nabavlja oprema za prisluškivanje koja završava u privatnim rukama, finansira jedna velika politička partija, čak se sumnja da se od tog novca finasiraju i određene navijačke grupe na teritoriji Srbije!

 

Zanimljivo je da u Banjaluci sede Vučićevi najverniji vojnici direktno odobreni od Vlade Dimitrijevića, predsednika RIK-a, sive eminencije PTT Srbije (osnivača Telekoma Srbija): Jelena Trivan, generalni direktor, Miroslav Parezanović, izvršni direktor za prodaju inače brat viskog funkcjonera BIA, dok sektor korporativnih poslova, ujedno i unutrašnju kontrolu vodi njihov kum Vladimir Četrović!

Miroslav Parezanović FOTO: Promo/M:tel

Miroslav Parezanović je, po tvrdnji našeg izvora, apsolutni gospodar M:TEL-a u Banjaluci dok Jokić kontroliše sav novac koji se sliva u Banjaluku. 

Suosnivač je firme za organizaciono i finansijsko restrukturiranje „Maxima consulting“, 2014. godine, gdje se bavio poslovima izrade procjene vrijednosti, te pružanja usluga povjeriocima i dužnicima u postupcima stečaja, finansijskog i organizacionog restrukturiranja. Te vještine odličana su mu preporuka za izvlačenje novcaiz M:TEL-a.

Ukoliko pogledate zvanični sajt Mtel-a, i pročitate ko je sve u Upravnom odboru ove kompanije, biće mnogo toga jasnije.

Dakle, Branko Malović, udarna pesnica SNS za podunavski okrug, poznat po eskadronima partijskih siledžija, te Draško Marković bivši radikal koji je ispred sedišta Telekoma Srbije napao Mariniku Tepić.

Nenad Tomović, odgovorno lice mnogih sumnjivih fondova u Republici Srpskoj, zatim Dejan Carević, čovek od povjerenja ministra policije Bratislava Bate Gašića i bivši član Šestog zloglasnog odelenja za ubistva DB, sada direktor Uprave za izvršenje sankcija! Pametnom dosta, kada ih vidi sve zajedno!

Kako su Telekomova konstanta Lučić i Vučić postali drugovi?

Recept iz Banjaluke je već primenjen u Podgorici, dok je Lučić bio direktor Mtel Crna Gora, sve dok nije izbila privatna afera, iz koje je, kaže naš izvor iz direkcije Telekoma, on izašao sa krivičnom prijavom policije kojoj je direktno kumovala njegova bivša supruga!

Po starom dobrom običaju, predsednik Vučić koristi svaku situaciju, pa nije propustio da privuče Lučića i da mu Telekom na upravljanje umesto nedovoljno aktivnog i kreativnog Predraga Ćulibrka.

Lučić sada svoje neosporno znanje koristi da bu sačuvao Vučiću milione u Republici Srpskoj iz trougla Podgorica, Beč, Banjaluka i da bi na svaki mogući način urušio konkurenciju.

Ko god poznaje Vladimira Lučića, sigurno ga u profesionalnom smislu nikada neće potceniti. Kao posledica ucene i “drugarstva” sa predsednikom desila se akvizicija Arena Sport, kablovskog distributera Kopernikus, TV Prva, TV B92 i kupovina “Kurira”.

Međutim, sve bi bilo drugačije da su oni koji se bave telekomunikacijama jasno primenili regulative EU o razdvajanju prenosa i proizvodnje sadržaja. Time bi medijska slika u Srbiji bila sasvim drugačija. (nastaviće se)