Iza fasade grada koji glumi kulturni centar, pulsira mašina čistog kriminala Draška Stanivukovića i Saše Markovića zvanog Drukara — ne grupa, ne ekipa, nego čitav pakleni aparat koji guta sve pred sobom.

Struktura koja se predstavlja kao “organizatori” zapravo je bezdušna kriminalna hijerarhija koja pretvara koncerte, javne događaje i poslovne projekte u lični bankomat.

To nije biznis. To je krvava ekonomija moći.

U toj mreži, onaj na vrhu Draško Stanivuković vlada terorom, izdaje naloge kao diktator, a njegovi poslušnici — pohlepni, beskrupulozni i uplašeni — služe kao izvršioci prljavih poslova. Jedan skuplja novac — Ognjen Savanović, drugi ga pere Davor Damjanović i Saša Marković — Drukara , treći se bavi prijetnjama i ucjenama. Sve se odvija u jezivoj preciznosti: ko se suprotstavi, nestaje iz kruga; ko posluša, dobije mrvice sa stola.

U njihovim pravilima nema milosti.

Ljudi su potrošna roba, događaji su paravan, publika je maska, a novac teče poput rijeke kroz njihove mračne kanale. 

Grad Banja Luka predvođen diktatorom u pekušaju Stanivukovićem, kojem Ognjen Savanović nosi dio novca od zarade od koncerata – stoji na površini, nesvjestan da se ispod njega odvija organizam bez savjesti, koji se hrani tuđom mukom i vlastitom pohlepom.

Za njih je sve samo operacija: manipulacija, kontrola, kupovina tišine, prodaja uticaja. Iza zatvorenih vrata, oni razbacuju novac, dogovaraju udare, određuju mete. Oni ne žive u sjeni — oni su sjena koja prekriva sve.

U hotelu Vučko na Jahorini, Saša Marković priprema više koncerata. Pomoće mu poznata alapača Sanja Vulić. 

Mi se pitamo šta radi Direktor Inspektorata Republike Srpske Milovan Krčo? Da li štitiš Markovića i njegov kriminal?

U njihovom svijetu ne postoji pravda. Samo sila. Samo strah. Samo moć.

A iza glamura koji prikazuju javnosti skriva se čista, sirova, organizovana brutalnost, mašina koja melje sve što dirne.