Rusija ostaje jedan od strateških prijatelja Republike Srpske i to prijateljstvo ne želimo da izgubimo. Srpska ne pravda zapadne sankcije Rusiji zbog čega je postala ozbiljan problem aspiracijama da se kolektivizuje Zapad, poručuje predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Pred novembarsku posjetu Moskvi Dodik u intervjuu za Sputnjik otkriva i o čemu će pričati sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.
Intervju prenosimo u cijelosti:
– Teme su aktuelne. Naši međusobni odnosi su na najvišem nivou razumijevanja. To su odnosi koje želimo da gradimo i očuvamo u složenom konglomeratu međunarodnih odnosa, pri čemu smo mi stalno pod pritiskom Zapada da pratimo njihovu politiku. Odlučili smo da ne izgubimo prijatelje kakva je Rusija i naše ponašanje je poznato: želimo da se što prije završi rat u Ukrajini. Nismo strana koja bi mogla da navija da to beskrajno traje kao što to čini Zapad svojim miješanjem i unošenjem oružja i municije što je nesumnjivo produžilo period trajanja i stradanja ljudi. Mislimo da je Rusija u ovom slučaju zemlja koja je, s pravom braneći suverenitet, svoju politiku i svoju nezavisnost reagovala od najezde NATO koja je trebalo da pokori Ukrajinu kao polaznu tačku za buduće operacije prema Rusiji. Kad je predsjednik Putin upozoravao na bezbjednosnoj konferenciji u Minhenu niko ga ozbiljno nije shvatao, nastavili su da to ignorišu ti vječiti lažni zagovornici dijaloga. Dijaloga sa Zapadom nema. Kod njih samo postoje njihovi zahtjevi koji su predmet izvršavanja. Mene pomalo impresionira njihova arogantnost i nadmenost. Ako tako mogu da razgovaraju s malom Republikom Srpskom kako mislite da to možete s velikom Rusijom ili Kinom. To su partneri koje morate da uvažavate, a ne da se ponašate kao da ste došli ovde na Balkan, da malim zavađenim narodima pružate neke vaše usluge pod formom dijaloga koji promovišete i neke vrste demokratije koja je uvijek lažna. I uvijek namećete samo svoja rješenja.
Ne dopuštate da BiH uvede sankcije Rusiji…
Ne pravdamo zapadne sankcije prema Rusiji kao što ih ne pravdamo prema bilo kome. I postali smo očigledno ozbiljan problem njihovim aspiracijama da kolektivizuju Zapad u smislu da su svi jedinstveni.
Sve su to razlozi koji su nas eksponirali. Јer mi i ovde na lokalnom nivou imamo Bošnjake i njihovu politiku koja je potpuno antiruska i prozapadna. Zašto se vi u Sarajevu trudite da uvijek pomenete Rusiju u svemu što je negativno? A usput zbog naše politike dobijaju gas jeftinije, po ceijnama koje su bile ranije. To je apsurd i govori o dvoličnosti.
U tim složenim okolnostima Srpska je zaista izložena silnim mjerama onog što se zove hibridni rat, uplitanje prije svega Amerikanaca u liku njihovog ambasadora i svih ljudi koji su ovde pravili karijere na stradanju BiH, raspadu bivše Јugoslavije. Sad su malo odrasli i misle da su njihovi šefovi kao što je, recimo, Holbruk, najbolji uzor za njih. Marfi koji je sada ambasador bio je asistent Holbruka. Zna se kako je Holbruk ovde radio pa on misli da i on tako može. Naravno da ne može, da su prošla ta vremena i da Amerika više nije ta Amerika…
Hoće, znači, da vas “holbrukuju”…
To je ta priča. Oni su na nama obogatili političku sferu do momenta da je potrebno izučavati činjenicu da se skupi neformalna grupa ambasadora nekih zapadnih zemalja koji nameću ovde odluke. Јa sam to nazvao ambasadorokratijom. Holbrukovanje znači nadmeno ponašanje, u kome udarate rukom o sto, mislite da se neko boji i da bi trebalo samo da izvršava ono što vi kažete, a da oni pričaju kako su demokrate.
Da smo mi malo ranije kukuriknuli što kažu seljaci, pa nam prijeti opasnost, očigledno da jesmo. To se vidi po mnogim merama koje ovde doživljavamo od strane Zapada. Ali, ostajemo privrženi onome što Rusija promoviše i radi na međunarodnom planu.
A šta je po vama to što promoviše Rusija?
Promoviše politiku nemešanja u unutrašnje stvari zemalja i da svaku zemlju, bez obzira na veličinu, prihvata kao partnera. Nemate primera da je Rusija u poslednjih 30 godina otkad sam ja angažovan iskoristila svoju moć da preuredi neku državu, da dovede svoju podaničku elitu u nekoj državi. Ne, oni su uvek sarađivali s onima koji su izbor naroda i koji su na vlasti na tom terenu. Imate s druge strane Amerikance koji su spremni da ruše čak i one vlasti koje oni dovedu ukoliko samo jednom otkažete bilo kakvu poslušnost. I to smo gledali u mnogim zemljama. Mi nismo protiv dijaloga sa zemljama na Zapadu, ali oni nas ne vide. Odlučuju o nama, a ne razgovaraju s nama. Oni bi prekrojili BiH po nekom svom modelu ne pitajući nas. Opet, mi ovde imamo neku institucionalnu moć i ne možemo da prihvatimo da se naša prava derogiraju na bazi mišljenja nekih dalekih kancelarija, koje uopšte ne razumeju ni istoriju, ni karakter naroda, ni podneblje, ni savremene i prošle događaje, a pogotovu ne mogu da anticipiraju buduće događaje na ovom prostoru.
Niste se uplašili da idete da se sastanete s Putinom. Ali, koliko vas košta to što, recimo, ne dozvoljavate da se uvedu sankcije Rusiji?
To što s nekim nećete da razgovarate je na nivou djeteta koje je zbog nečeg diglo nos u dječjoj svađi. Na savremenom nivou to rade imperijalisti. Trebalo bi Putin da bude kao tužan što neko ne razgovara s njim. Mislim da su Njemačka i EU najveći gubitnici, oni bi trebalo da budu tužni, ne Putin. Rusi su napravili disperziju svojih energenata na drugo mjesto. Da li je ostvaren rast Rusije kakav bi mogao da bude da nije svega ovoga? Nije, naravno. Ali ono što je važno jeste da Rusija nije potonula kako su oni željeli.
Može li se protumačiti da je i ovo što se dešava vašoj porodici, kojoj Amerikanci uvode sankcije, dio osvete za to što hoćete da sarađujete s Rusijom?
Blizu ste istine. I danas mi dolaze zahtjevi raznih “prijatelja” koji mi kažu da napravim otklon, da se primaknem nekim njihovim stavovima i da će i oni onda promeniti stavove – da neće biti ni sudskih procesa, ni sankcija za moju porodicu. Ali oni ne računaju ovdje na naše karaktere. Prvo, naš odnos prema Rusiji je nešto daleko više nego što na Zapadu žele da razumiju. To nije vezano za trenutnu priču. Oni su to anticipirali tako da pričaju o negativnom ruskom uticaju na Balkanu. Zamislite to! A ako ima negativnog uticaja onda je to američki negativni uticaj ovde, čak i dijelom evropski što se tiče vrijednosti koje oni ovdje nama promovišu. Preko 80 miliona evra su iskoristili da bi ovde ojačali antiruska udruženja, portale, neke medije. Naravno, ne treba da daju nijedan fening muslimanima u BiH jer oni su antirusi, ali su to pokušali da sad usmjere prema srpskom narodu. Ali srpski narod je ostao dosljedan: kad bi sad izvršili ankete videli bi da 90 posto ljudi ovde podržava odnos koji smo mi izgradili sa Rusijom i želimo da očuvamo…
Vjerujem da Rusija mora da završi posao u samoj Ukrajini, ne može da vjeruje Zapadu. Verujem da Rusija smatra – a to ću pitati i samog predsjednika koliko on bude mogao da kaže – da krajnji cilj mora da bude perfektivna kontrola čitavog prostora koji može da bude opasan za samu Rusiju.
Vaši sin i ćerka su na listi sankcija SAD. Šta su vaša djeca zgrješila?
Zato što su moja djeca, ništa drugo. Oni kažu da podržavaju svog oca. Šta je tu problem? Mislim da je to vrlina. Moja ćerka drži jedan restoran, zamislite nuklearnu silu koja se zove Amerika, da se bavi jednim restoranom. Nevjerovatno. Јoš samo preostaje da joj ruknu bombu u taj restoran. Ođednom restoran “Agape” u Banjaluci dobija planetarni značaj činjenicom da mu Amerika uvodi sankcije. Sin je suvlasnik u jednom voćnjaku za koji smo ranije uzeli kredit. A kad vam kažem da je voćnjak ove godine 90 odsto gradom uništen, to govori o tome koliko je to teško. A onda dođu sankcije koje kažu da mnogi ne smeju da sarađuju sa njima jer su na crnoj listi samo zato što je jedan od vlasnika i moj sin. I uporno se pravi priča “Dodikovog bogatstva”. Pa nije moj sin dijete predsjednika SAD koji se zove Hanter, a za kog je dokazano da je stotine miliona iznudio po Ukrajini, protiv čega se sada vodi postupak u samoj Americi…
Da se još kratko zadržimo na poseti Rusiji: osim političke podrške od Rusije dobijate i ekonomsku, šta će ovoga puta biti akcenat?
Mi imamo niz dogovorenih projekata kao što je gas, izgradnja gasnih elektrana, i to je naravno iz ovog razloga jer je to bilo ugroženo kad je bila pandemija, pa je onda došlo do situacije sa Ukrajinom. Ono što želim jeste da održimo pažnju Rusa na tim projektima, da ih ne izgubimo, i da u tom pogledu mi svoje razvojne planove isključivo baziramo na tome da ćemo doći do gasovoda. Banjaluka nema gas. Tada ćemo biti u prilici da ponudimo jeftiniji energent nego u okruženju. Nama je to primarno – da očuvamo priču o investicijama koje smo sami namjerili da radimo zajedno sa Rusima, a koji su zaustavljeni zbog problema na nivou BiH, i opšte situacije. Prioriteti Rusije drugačiji nego što su bili prije par godina, ona mora da završi ovu operaciju i onda da se posveti i ekonomskoj saradnji, a mi želimo da ova situacija ne bude razlog da mi nestanemo sa lista razvojnog karaktera u samoj Ruskoj Federaciji, i o tome ćemo da razgovaramo.