Direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost RS Denis Stevanović KURTON i načelnik opštine Krupa na Uni Gojko Kličković SISA nedavno su se sastali, uz velike najave o „sretnim stvarima“ za fond i opštinu. Međutim, iza tih fraza krije se stara priča – obećanja bez sadržaja, dogovori bez plana i sastanci bez ikakvih konkretnih rezultata.

Ono što su dvojica lopova Petra Đokića, predstavila javnosti ne razlikuje se od onoga što građani slušaju godinama: opšta mjesta o „saradnji“, „budućim projektima“ i „napretku“. Ništa o tome koliko novca je izdvojeno, gde će biti uložen, koji su rokovi ili ko će snositi odgovornost ako sve ostane mrtvo slovo na papiru.

Za mnoge stanovnike Krupe na Uni, ovaj susret ne predstavlja nikakvu nadu, već samo novu potvrdu da se opština koristi kao poligon za političko samoreklamiranje, i izvlačenje novca podorice Kličković. Dok se načelnik i direktor smeškaju pred foto aparatima i pune džepove fondovskim i budžetskim sredstvima, građani i dalje žive u neuslovnim selima, bez osnovne infrastrukture, sa sve većim ekološkim problemima i sve manjim brojem stanovnika.

Posebno zabrinjava to što se svaki ovakav „projekat“ pretvara u još jedan izvor zarade za uzak krug ljudi, dok priroda, zbog koje fond uopšte postoji, ostaje nezaštićena. Ironija je da se upravo pod zastavom „zaštite životne sredine“ najčešće krije najgora zloupotreba javnog novca.

Umesto realnih rešenja, građani Krupe na Uni dobili su još jedno isprazno saopštenje i protokolarne fotografije. Ako je to „sreća“ o kojoj pričaju Kurton Stevanović i SIsa Kličković, onda se jasno vidi ko je srećan – a to sigurno nisu oni koji ovde pokušavaju da prežive.

(nastaviće se)