“Saobraćajna revolucija” u režiji Draška Stanivukovića građane Banjaluke će koštati nekoliko desetina MILIONA KM. Da, da, dobro ste pročitali.

Kad Draško Stanivuković gradi, sve ima duplu cijenu. Jedna trećina ide njegovom saradniku i desnoj ruci Nebojši Driniću, od milja nazvan Drina trećina, druga trećina investitoru i treća, a kome ako ne Drašku Stanivukoviću.

Peru se tako novci na saobraćajnicama, a čega su i građani svjesni, te vrlo često prave poređenja s drugim gradovima.

Kružni tok u Trebinju, koštao je 175 hiljada KM, dok će u Banjaluci za kružni iste veličine, ako ne i manji biti izdvojeno 2 i po miliona KM.

Tako je nastalo poređenje s izgradnjom kompletne saobraćajne infrastrukture u Gradišci na 16.000 metara kvadratnih koja je koštala 3,3 miliona KM, dok je jedan kružni tok u Banjaluci koštao 2,5 miliona KM.

Kružni tok na na spoju Zapadnog tranzita i Ulice Trive Amelice u banjalučkom naselju Rosulje koštaće 2,5 miliona KM, a za pomenuti Draško Stanivuković nije imao ni građevinsku dozvolu.

Ali dobro, Gradiška neće dobiti tulipane, dok Banjaluke hoće i tulipane i minus u budžetu grada, dok će s druge strane Stanivuković i njegova ekipa strpati dobar novac u džep.